Kako odabrati kompjuter

Grafička kartica je još jedna ključna komponenta. Koristi se za prikazivanje slika na monitoru, televizoru, pa čak i projektoru. Njene performanse imaju veliki uticaj na grafički softver, obrada video sadržaja i računarske igre koje koriste snagu grafičke kartice.

Vrste grafičkih kartica

Integrisane grafičke kartice
Grafičke kartice koje su ugrađene u procesor i nemaju sopstvenu memoriju. Integrisane grafičke kartice postaju sve moćnije, ali su više pogodnije za kancelarijske računare.

Posvećene grafičke kartice
Samostalne grafičke kartice sa sopstvenim vRAM-om. Postavljaju se u PCIe slot i mnogo su moćnije od integrisanih grafičkih kartica. Zbog toga su idealan izbor za gejmere ili dizajnere.

Memorija grafičke kartice

Povećanje memorije grafičke kartice poboljšava performanse prilikom igranja igrica ili obrade videa. Jeftinije grafičke kartice imaju 512 MB, dok najmoćnije mogu imati više od 11 GB. Kada memorija nije dovoljna, igre mogu usporiti i gubiti na detaljima.

NVIDIA grafičke kartice

NVIDIA GeForce GTX serija – nudi najmoćnije modele koji su prvenstveno dizajnirani za gaming.

NVIDIA GeForce GT serija – slabiji i ređi modeli namenjeni osnovnim kancelarijskim i multimedijalnim zadacima.

NVIDIA Quadro serija – profesionalne grafičke kartice dizajnirane za rad u CAD-u ili 3D grafici, često sa neuobičajeno velikom memorijom.

AMD grafičke kartice

Radeon RX – najnovija AMD serija grafičkih kartica, dizajnirana za igranje najnovijih igrica.

Radeon R9 – moćna AMD linija grafičkih kartica koja je dovoljna za igranje novijih igara.

Radeon R8 – moćni modeli, ali za zahtevnije igre možete očekivati smanjeni detalj ili rezoluciju.

Radeon R7, R6, R5 – stariji modeli namenjeni igranju manje zahtevnih igara i kancelarijskom radu.

Radeon FirePro – profesionalne grafičke kartice dizajnirane za rad u programima za dizajn i uređivanje.

Intel grafičke kartice

Intel takođe posluje u oblasti grafičkih kartica, ali su ove kartice isključivo integrisane, koje su, nažalost, u većini slučajeva neprikladne za igranje igrica. Dakle, ako ih pronađete u nekoj konfiguraciji, verovatno je u pitanju kancelarijski računar. Njihova prednost je u veličini i niskoj potrošnji energije, što međutim ne igra veliku ulogu na desktop računarima. Zbog toga ćete retko sretati Intel grafičke kartice.

Intel HD Graphics – najčešće korišćena serija integrisanih grafičkih kartica, pogodna za multimedijalnu upotrebu i igre sa nižim detaljima i rezolucijom.

Intel Iris Graphics – moćnije integrisane grafičke kartice koje mogu da pokreću neke nove igre sa smanjenim detaljima.

Memorija je integralni deo svakog računara, koja privremeno čuva podatke i pokreće procese. Zahtevnije igrice zahtevaju veće količine RAM-a. Nemojte potceniti memoriju, jer njen nedostatak može uzrokovati pad sistema.

Preporučujemo minimum od 4GB RAM-a za nesmetano pokretanje Windows operativnog sistema.

Ako koristite više programa istovremeno, ili imate otvorene više prozora, preporučuje se barem 8GB RAM-a.

Igranje zahtevnih računarskih igrica često zahteva više od 8GB RAM-a, pa je preporučljivo uložiti u barem 16GB RAM-a kako biste obezbedili maksimalne performanse u svim igrama.

Profesionalni i gaming računari mogu imati više od 64GB memorije.

Hard disk (HDD) i čvrsti disk (SSD) često se nalaze zajedno u računaru. Hard disk ima veću kapacitet i koristi se za čuvanje svih podataka. Zbog svoje brzine, SSD se bira za pokretanje operativnog sistema i nekih igrica. Ovo značajno ubrzava vreme učitavanja. Za najbolje od oba sveta, možete koristiti hibridni čvrsti disk (SSHD).

Vrste diskova

HDD – hard disk

Klasični disk sa podacima pohranjenim na brzo rotirajućim pločama koje čitaju magnetne glave. Prednost je velika kapacitet po niskoj ceni. Ovi diskovi su uključeni u gotovo svaki računar.

SSD – skladište bez pokretnih delova

SSD diskovi rade isključivo na elektronskoj osnovi i mnogo su brži od HDD-ova. Njihova brzina pomaže bržem pokretanju operativnog sistema i učitavanju igrica. Nedostatak SSD-ova je viša cena, iako su cene sve prihvatljivije.

HDD + SSD – kombinovani HDD i SSD

Računari sa HDD+SSD koriste prednosti oba tipa diska – veliki kapacitet HDD-a i brzi SSD. Na HDD možete pohraniti filmove, dokumente i druge podatke, dok SSD koristite za pokretanje operativnog sistema i igranje igrica.

SSHD – hibridni hard disk

Kombinacija klasičnog HDD-a i SSD memorije. Manji deo memorije koristi se za instalaciju operativnog sistema, igrica i drugih često korišćenih programa, dok veći deo memorije služi za pohranu filmova, slika i drugih fajlova.

Intel Optane – kada želite ubrzati svoj hard disk

Intel Optane nudi nešto drugačije. To je bafer koji automatski uči koje aplikacije najčešće koristite. Ovo će ubrzati operativni sistem, aplikacije i igrice nekoliko puta. Instalira se na vaš klasični hard disk, tako da ne morate brinuti o podacima. Ukratko, postići ćete ubrzanje sistema uz minimum truda. Ovo je dobra alternativa SSD-ovima. Preduslov je Intel procesor iz 7. ili novije generacije, kao i Windows 10 operativni sistem.

Kapacitet diska

Što je veći kapacitet, to više podataka može stati na disk, tj. programi, videozapisi, muzika, fotografije i drugi fajlovi. Za HDD-ove, kapaciteti su obično 500GB, 1024GB (= 1TB) ili 2TB. Zbog veće cene, kapacitet SSD-ova na računarima je obično manji, od 256GB do 512GB. Međutim, skuplji modeli mogu se pohvaliti kapacitetom do 4TB.

Približni kapacitet diska

Ekran, u većini slučajeva monitor, retko je uključen u cenu računarskog kompleta. Stoga je potrebno kupiti poseban ekran. Izuzeci su all-in-one računari, gde je monitor deo uređaja.

Dijagonale ekrana

Verovatno ćete izabrati monitor prema veličini prostora u kojem ćete ga koristiti. Međutim, kvalitet prikaza takođe zavisi od dijagonale monitora.

20″ i manji – idealni za mesta sa malo prostora. Pogodni, na primer, za informativne displejeve.

21-22″ – Manji kućni monitori. Idealni ako želite da radite i uštedite prostor.

23-24″ – Najčešća veličina monitora. Pogodni su i za rad i za igranje, a ne zauzimaju previše prostora.

25-27″ – Pogodniji za igranje. Omogućavaju veći pregled borbene oblasti i korisni su za rad kada morate koristiti više prozora istovremeno.

28-32″ – Često koriste grafički dizajneri i ozbiljni gameri. Omogućavaju bolju organizaciju radnog prostora.

33″ i više – Obično sa 4K rezolucijom, koriste se uglavnom od strane grafičkih dizajnera i najzahtevnijih gamera koji uživaju u spektakularnom prikazu.

Rezolucija

Rezolucija ekrana pokazuje koliko piksela (tačaka) se prikazuje na njemu. Što je više tačaka, to je veća rezolucija i oštrija slika. Najčešća rezolucija je Full HD (1920×1080p), dok je 4K zahtevniji. Što je rezolucija viša, to je slika bolja, ali to postavlja i veće zahteve na grafičku kartu.

Tehnologija prikaza

Većina monitora danas koristi LCD (tečnostni kristalni displej) tehnologiju, koja se dalje deli na:

TN (Twisted Nematic)

Starija verzija LCD-a koja se, ipak, i dalje koristi danas. U poređenju sa IPS displejima, TN displeji su jeftiniji za proizvodnju, imaju veću svetlost i brži odziv. Nedostatak je lošija reprodukcija boja i manji spektar uglova gledanja.

In-Plane Switching (IPS/S-IPS)

Savremena tehnologija sa vernom reprodukcijom boja i širokim uglovima gledanja od 178°. IPS displeji su skuplji za proizvodnju, pa ih obično nalazimo u monitorima više klase. U poređenju sa TN displejima, IPS displeji imaju manji kontrast i sporiji odziv.

MVA/PVA (Vertical Alignment)

Kombinacija prednosti TN i IPS tehnologije. Karakterišu ih visok kontrast, široki uglovi gledanja (ali ne toliko dobri kao kod IPS-a) i verna reprodukcija boja.

Sjajna površina

Sjajni displeji imaju jače boje od mat panela, ali su gotovo neupotrebljivi kada radite na direktnoj sunčevoj svetlosti. Ipak, oni prikazuju visokosaturisane i realistične boje u zatvorenom prostoru.

Mat površina
Mat monitori ne odražavaju svetlost, što je korisno kada sunce sija na monitor. Njihov nedostatak je slabija reprodukcija boja.

Antirefleksija
Predstavlja kompromis između sjajnog i mat monitora. U poređenju sa sjajnim monitorom, lakše je raditi sa njim na suncu, ali ne nudi istu kvalitetu reprodukcije boja.

Frekvencija procesora

Frekvencije su izražene u GHz i označavaju broj instrukcija koje procesor može da izvrši u jednoj sekundi. Uopšteno, što je frekvencija procesora viša, to su njegove performanse bolje.

Uobičajene osnovne vrednosti kreću se od 1,6GHz do 3,8GHz. Moćni procesori imaju frekvencije koje mogu prelaziti 4GHz. Ovo se može dodatno unaprediti tehnologijom Intel Turbo Boost 2.0, koja povećava performanse za prosečnih 2,8GHz. Međutim, najmoćniji i najskuplji modeli nude frekvencije do 5,2GHz. Ako tražite kancelarijski računar, idealne vrednosti su oko 2-2,5GHz. Za gejmere, što je frekvencija veća, to su performanse bolje, pa vas u tom pogledu ograničava samo budžet.

Intel Turbo Boost

Uz ovu tehnologiju, koja je ekskluzivna za Intel procesore, performanse procesora mogu se povećati za nekoliko GHz kada je to potrebno. Turbo Boost se automatski aktivira u situacijama kada je potreban dodatni učinak. Što je vrednost Turbo Boost-a viša, to bolje. Za potrebe običnog aktivnog gejmera dovoljni su modeli sa frekvencijom od 3,5GHz.

Jezgra procesora

Jezgra predstavljaju najvažniji deo procesora, jer se tu odvijaju sve operacije. Najčešći tipovi procesora su dvojezgarni za rad i četvorojezgarni za igrice. Uopšteno, što procesor ima više jezgara, brže obrađuje podatke, pa neki snažniji uređaji imaju procesore sa 8 jezgara. Višejezgarni procesori su pogodniji za servere.

Kancelarijski rad – Dvojezgarni procesori su dovoljni za kancelarijske zadatke. Većina njih može da podrži softvere kao što su Office i pretraživanje interneta.

Gejming – Četvorojezgarni procesori su idealni za igrice. Velika većina igrica je optimizovana za rad na četiri jezgra.

Kako proizvođači označavaju svoje procesore

Trenutno postoji nekoliko brendova procesora, ali najčešći su Intel i AMD.

Označavanje Intel procesora

Celeron i Pentium – Najslabija serija koju Intel nudi. Dovoljna je za manje zahtevne kancelarijske konfiguracije, ali nikako nije pogodna za igrice.

Core i3, Core i5, Core i7, Core i9 –

Core serija je podeljena prema performansama na nekoliko nivoa. Core i3 je dovoljan za uobičajene i manje zahtevne aktivnosti, poput korišćenja Office programa, pregleda interneta i sličnih zadataka. Za snažnije gejming i kancelarijske računare preporučuju se Core i5 i Core i7 procesori. Ako ste ozbiljan gejmer i spremni ste na veća ulaganja, vredi razmisliti o Core i9 procesoru.

Svaki procesor iz i3, i5 i i7 serije označen je četvorocifrenim brojem i slovom. Prva cifra označava generaciju, koja unapređuje performanse u odnosu na prethodnu. Preporučuje se kupovina najnovijih procesora, idealno iz poslednje generacije, jer svaka nova generacija donosi značajno povećanje performansi.

Za najzahtevnije korisnike i servere tu su i moćni Intel Core i9 procesori. Neki modeli iz ove serije nude neverovatnih 18 jezgara. Još uvek se ne sreću često u kancelarijskim računarima, ali sve više pronalaze put ka najjačim gejming konfiguracijama.

Označavanje AMD procesora

FX serija
Jedan od najpopularnijih AMD procesora. Ovi procesori su prilično moćni multi-core procesori, koji lako obavljaju kancelarijske zadatke i ne boje se ni najzahtevnijih igrica. Problem ove serije je visok potrošnja energije (TDP), što može izazvati prekomerno zagrevanje.

A4, A6, A8, A10 i A12 serija
Serija procesora koja je slična svojim Intel ekvivalentima. Ovi procesori, međutim, imaju manju računarsku snagu. Prednost ove serije je snažnija integrisana grafička kartica. Međutim, ovo ćete ceniti samo ako tražite kancelarijski računar. Svaki ozbiljan gejmer će morati da koristi posvećenu grafičku karticu.

Ryzen serija
AMD Ryzen serija je dizajnirana za gejmere. Njeno označavanje je slično Intel Core procesorima. Ryzen 3 je stoga pogodan za jače kancelarijske računare i povremene gejmere. Ryzen 5 i 7 su za prave gejmere. Njihove visoke performanse dolaze po prilično pristupačnim cenama, a sa Ryzen serijom, AMD procesori sve više ulaze u teritoriju Intel-a.

Povezivanje računara uglavnom zavisi od vrste matične ploče koja se koristi. Sledeći najvažniji faktor je grafička karta, zatim ostale dodate kartice i uređaji.

USB

Omogućava povezivanje miša, tastature, slušalica, štampača, fleš diskova, eksternih uređaja, optičkih drajvova itd. Dva priključka bi trebalo da budu dovoljna, ali za vašu udobnost preporučujemo 4 priključka. Često možete videti računare sa kombinacijom 2× bržih (3.0) USB priključaka i 2× sporijih (2.0) USB priključaka.

Većina računara koristi USB Type-A priključke (najčešći, stariji kosi tip, jednostrani). USB Type-C priključci (ovalnog oblika, mogu se povezati s obe strane) su ređi.

Oblik USB priključka

HDMI

Najčešće korišćeni digitalni priključak za prenos video i audio signala visoke definicije. Najčešće se koristi za povezivanje računara sa monitorom, ali i za povezivanje sa televizorom ili projektorom.

PCIe (PCI Express)

Interfejs na matičnoj ploči dizajniran prvenstveno za povezivanje grafičke kartice sa računarom. Danas se putem PCIe mogu povezivati i procesori, RAM, hard diskovi i drugi uređaji. U poređenju sa PCI priključkom, glavna prednost PCIe (kako samo ime sugeriše) je veća brzina. Najnoviji tip PCIe je verzija 3.0, koja je prisutna u velikoj većini današnjih računara.

SATA

Vrsta računarskog interfejsa dizajniranog za povezivanje skladišnih uređaja (SSD-ova i HDD-ova) i optičkih uređaja. SATA služi kako za napajanje ovih uređaja, tako i za prenos svih podataka.

DisplayPort

Digitalni konektor koji se koristi za prenos visokokvalitetnog videa i zvuka. Najčešće se nalazi na poslovnim laptopovima.

VGA

Analogni konektor koji se koristi za prenos slike. Na primer, koristi se u starijim projektorima.

Ethernet (LAN)

Konektor za povezivanje računara sa žičanom mrežom (lokalnom i internet). Preporučujemo brzi Gigabit LAN (1000 Mbit/sec).

Bluetooth

Koristi se za bežično povezivanje uređaja kao što su miševi, slušalice ili zvučnici. Retko ćete videti Bluetooth na računarima.

3.5mm audio jack

Povezivanje za slušalice, zvučnike ili mikrofon.

Čitač memorijske kartice

Lako prenosi velike količine fotografija ili drugih podataka sa memorijske kartice kamere ili mobilnog telefona.

Ako kupujete računar, verovatno ćete se sresti sa Windows 10. Međutim, račari sa Windows 7 ili macOS-om su takođe česti. Koji je pravi za vas?

Windows 10

Windows 10 je gotovo novi operativni sistem iz Microsoft-a. Dakle, ako želite da vaš računar bude što sigurniji, ovaj sistem je verovatno pravi za vas. To je zato što ažuriranja koja se odnose na sigurnost ili optimizaciju sistema izlaze često i nastaviće da izlaze do oktobra 2020. Mnogi ljudi vide najbolje od Windows 7 i Windows 8 u jednom u Windows 10. Protivnici preferiraju da se drže starijih operativnih sistema što je duže moguće.

Prednosti Windows 10 uključuju pristup Windows Store-u. Tamo možete preuzeti ili kupiti razne aplikacije bez brige o tome da ćete dobiti virus na svom računaru. Sigurnost je takođe na visokom nivou. Međutim, Windows 10 još uvek ima neka pitanja u vezi sa optimizacijom. Iako je sistem u upotrebi već neko vreme, još uvek postoje problemi sa performansama i stabilnošću. Ipak, ovi problemi nisu ništa što računar sa prosečnim performansama ne bi mogao da reši. I dalje preporučujemo da redovno preuzimate ažuriranja.

macOS

Na operativni sistem macOS naići ćete ako odlučite da kupite Apple Mac računar. U poređenju sa Windows-om, nudi drugačiji grafički dizajn. macOS računari su veoma omiljeni među grafičkim dizajnerima, muzičarima i onima koji rade u kancelariji. Optimizacija je gotovo savršena zahvaljujući ekskluzivnosti, pa je sistem vrlo brz i efikasan. Međutim, budite oprezni ako tražite računar za igre, jer macOS nije pogodan za ovu namenu.